Лев Николаевич Толстой - гений русской литературы

Феномен творчества Л.Н. Толстого. Творчество Толстого в контексте литературы XIX века. Тема физического развития личности человека. Толстой и литературная критика И. Бунина. Метафорическая репрезентация концепта "женщина" в русской языковой картине мира.

Рубрика Литература
Вид материалы конференции
Язык русский
Дата добавления 06.07.2015
Размер файла 313,7 K

Отправить свою хорошую работу в базу знаний просто. Используйте форму, расположенную ниже

Студенты, аспиранты, молодые ученые, использующие базу знаний в своей учебе и работе, будут вам очень благодарны.

«Ситтаи зарурия»ни ёзишдан ма?сад Ру?нинг ?удратини мад? этиш эди. Мазкур туркум таркибидаги ?ар бир ?асидада фа?ру фано улу?ланади. Бу юксак ма?омга етган кишига эса ?а?дан ўзга ?еч ?андай зарурат ?олмайди. Улу? шоирнинг бу хусусдаги умумий хулосасини «Фавойид ул-кибар»нинг 506-?азалида ?ам кў?ришимиз мумкин.

Фаноий ма?з етар «Ситтаи зарурия»,

Нединки йў??а зарурат эмас бу навъ олтов66 Навоий Алишер. Мукаммал асарлар тўплами. 20 томлик. 6-том. Фавойид ул-кибар. -Тошкент: Фан, 1990, 343-бет..

Улу? Навоий олтилик тизими асосидаги ало?адорлик ?онуниятини «Ситтаи зарурия» ?асидалар туркуми ?оялари ба?рига сингдирган. ?асидалар ало?ида-ало?ида олинганда муста?ил асар сифатида юксак бадиий ?иммат касб этади. Чунки туркум таркибидаги олти ?асидадан тўрттаси-«Ту?фат ул-афкор» Амир Хусрав Де?лавийнинг «Дарёи аброр» ?асидасига, «?ут ул-?улуб» Анварий ?асидасига, «Мин?ожун нажот» Хо?оний ва Анварий ?асидаларига, «Насимул ул-хулд» эса Хо?оний ?асидасига жавоб, татаббуъ тарзида ёзилган. Алишер Навоий бу маш?ур ?асидаларнинг мавзуи ва шаклини са?лаган ?олда, уларни мазмунан ривожлантириб, янги ?оялар, фикрлар, адабий санъатлар ор?али тўлдирган, янги ру?даги ?асидаларни вужудга келтириб, ўз санъати ва ма?оратини намойиш этган.

Ю?орида билдирилган муло?азалар ?уйидаги хулосаларга келиш имконини беради:

1.?амдлар мазмуни фа?ат Олло?ни мад? этишга ба?ишланган бўлса-да, ма?садига ва етакчилик ?илаётган ?ояга кўра фар?ланади. Мазкур жи?атнинг ўзи ?амд йўналишидаги асарларни шаръий-тар?ибий, маърифий-тар?ибий, маърифий-бадиий, бадиий-маърифий каби турларга бўлиб ўрганиш асосини беради.

2. ?ар бир асарни ?амд билан бошлаш Навоийгача ?ам мавжуд эди. Аммо Шар? мумтоз адабиётининг бирор бир намояндаси ижодида бу анъана яхлит шаклда (фарддан достонгача) намоён бўлган эмас.

Алишер Навоий Шар? девончилиги равна?ини мавзу-маъно ну?таи назардан муайян бир тизимга солди ва ?ар бир асарини Олло? ?амди билан бошлади.

3.Улу? шоир ило?ий-ирфоний, ижтимоий-фалсафий ?арашлари ифодаланган ?амд ?азаллари ва «Ру? ул-?удс» ?асидасини бевосита ило?ий-исломий сарчашмалардан ба?ра олган асар сифатида эътироф этиш мумкин. Ана шу ну?таи назардан ?амд ?азаллар ва «Ру? ул-?удс» ?асидасининг бадиий тасвир услуби бир-бирига жуда я?индир.

4.Шар? мумтоз адабиётида Олло? ва олам ало?адорлиги, бо?ли?лиги тал?инига ба?ишланган Юсуф Хос ?ожибнинг «?утад?у билиг», Носируддин Раб?узийнинг «?иссаси Раб?узий», Носир Хусравнинг «Рўшноинома» достони, Хусрав Де?лавийнинг «Олам ул-илм» ва Абдура?мон Жомийнинг «Жило ур-ру?« каби ?асидаларида мавзулар узвий кетма-кетликда (йил фасллари, тўрт унсур, тў??из фалак, ўн икки бурж) тасвирланади. Бу эса мавзулар силсиласи худди шу тизимда яратилган «Ситтаи зарурия»нинг бой адабий манбалар заминида юзага келганидан далолат беради.

5.Алишер Навоий олтилик тизими асосидаги ало?адорлик ?онуниятини «Ситтаи зарурия» («Олти зарурат») ?асидалар туркуми ба?рига сингдирган ва ?а??а етишнинг асоси со?лом Ру? бўлгани учун туркум таркибидаги биринчи дастурий-му?аддимавий ?асидани «Ру? ул-?удс» деб атаган.

Туркум таркибидаги ?асидалар олтилик тизими асосида бирлашиб, яхлит системани ташкил этади, ало?ида олинганда эса юксак бадиий ?имматга эга ?ар бир ?асида муста?ил бадиий асар талабларига жавоб беради.

ТОПОНИМИКАДА УСЛУБ ТУШУНЧАСИ

Б.Киличев - БухДУ

Маълумки ?ар бир фаннинг ўз тад?и? услублари мавжуд. бу бевосита топонимика фанига да?лдир. Топонимика фанида тад?и?от услублари ?озиргача тўли? ишлаб чи?илмаган. Фа?ат баъзи бир усуллар борки, улардан тад?и?отчилар фойдаланмо?далар. Маълум ?удуднинг географик номлари турли холатларда ўрганилади:

номларнинг ?андай географик объектларга (то?, дарё, ша?ар, ?ишло? ва бош?алар) мансублиги.

географик объектлар номининг келиб чи?иш ва?ти ва сабаблари.

географик объектларнинг ?айси тилга мансублиги.

географик номларнинг мазмуни ва этимологияси (келиб чи?иши).

географик номларнинг морфологияси (?ар ?андай ном сўздир шунинг учун сўз-ном тилнинг грамматик ?оидаларига бўйсуниши лозим).

географик номлар тар?алган ?удудлар, уларнинг миграцион йўллари.

Бу ?олатларни ўрганиш бир усул билан амалга ошириш мумкин эмас, бир ?анча усулларни ?ўллаш керак бўлади. Булар ?уйидагилар:

1) тарихий услуб. Тарихий тахлилни ?ўллаб, номларнинг келиб чи?иши, эволюцияси, ўзгариши ва янги номларни келиб чи?ишини ижтимоий мухитини ўрганиш керак. Географик номларнинг келиб чи?иш тарихий шароити ва манбасини билмай туриб, уларни ?осил бўлишини ани?лаш мумкин эмас.

2) лингвистик услублар. Булар географик номларнинг тушунишга катта ёрдам беради. Булардан энг асосий этимологак усулидир (сўзларнинг келиб чи?иши).

3) хариташунослик услуби. Бу услуб ёрдамида географик объектларни ва номларнинг тар?алиши ва чегараларини ўрганиш мумкин.

4) статистик услуб. Бу услуб ёрдамида маълум ?удуддаги географик номларнинг шакли, келиб чи?иши, ?айси тилга мансублигини, сонини, процент нисбатлари ўрганилади.

Топонимик тад?и?от олиб боришда бу усулларни биргали?да фойдаланиш керак. Топонимик тад?и?отлар олиб боришда ?уйидаги манба ва маълумотлардан фойдаланиш мумкин.

1) дала ма?аллий маълумотлар. Бу маълумотлар географик номларни географик объектларни хусусиятига тў?ри келиши, харита ва маълумотномаларда учратилмайдиган номларни, уларни талаффуз ?илинишини тад?и? ?илишига ёрдам беради.

2) ёзма маълумотлар. Буларга солномалар, устав ?ужжатлари (ёрли?лар), турли юридик ?ужжатлар, хариталар, архив ?ужжатлари, маълумотномалар ва бош?алар киради.

Маълум ?удуднинг топонимларини ўрганишда ?уйидаги ?оидага риоя ?илиш керак:

1) ?удудни яхши биладиган информаторни топиш. ?ариялар кўпгина номларни яхши билади, улар билан су?батлашиш керак. Бир нечта ?ариялар билан су?батлашиб, уларнинг жавобини солиштириш, та?лил ?илиш лозим.

2) ?удуддаги мавжуд ?амма номларни, ?атто энг кичик микротопонимларни ?ам ёзиб бориш керак.

3) ?удуддаги ?амма «ани?» ва «ноани?» номларни ?айси тилда бўлмасин ёзиб олиш керак.

?ар ?андай ?удудда топонимик тад?и?отлар олиб борилганда минимум ?уйидаги саволларга жавоб бериш керак:

Географик объектнинг тури (дарё, кўл, ?ишло? ва бош?алар).

Географик объектнинг ?озирги номи.

Мазкур географик объектни бош?а номи борлиги, ўтган даврларда бош?а номи бўлганлиги.

Географик ном ?айси даврдан маълум.

Бирон географик объектни номи уни я?инида ?айтарилганлиги.

Ерли а?оли номнинг мазмунини ?андай тушунади, буни йи?илган маълумотлар тасдиклаши керак.

Тўпланган географик номларнинг ?ар ?айсиси учун ало?ида карточка ?илиниб унга ?амма маълумотлар ёзилади. Бу ватанимиздаги топонимларнинг номларини тўплаш ва изо?лашга катта ёрдам беради.

ONA TILI TA'LIMINING KOGNITIV-PRAGMATIK YOKI INDUKTIV USULI HAQIDA

Hamid Ne'matov - BuxDU

O`zR Vazirlar Mahkamasi tomonidan 1999-yilning 16-avgustida tasdiqlangan umumiy o`ta ta'lim davlat ta'lim standartiga muvofiq tuzilgan va amaliyo`da bo`lgan "Ona tili"dan V-lX-sinflar uchun o`quv dasturining "Ta'lim usuli" bo`limida: "Ta'lim usuli, asosan, induktivdir,"- deb berilgan [10, 59]. Ma'lumki, didaktikada induktiv aniqlovchisi bilan muayyanlashtiriladigan ta'lim usuli, odatda, ajratilmaydi [Qar. 6 ]. Induksiya (induktiv) falsafa va mantiqda xulosa (hukm) chiqarish, bilim hosil qilish va tavsif-u tadqiqning bir usulidir. Nega o`zbekistonda milliy istiqlolning "Ona tili" ta'limi sohasida ilk mahsullaridan biri bo`lgan bu dasturda ta'lim usuli induktiv deb nomlangan? Bu induksiya atamasini no`og`ri qo`llash, yoki, bu dasturning ilk muhokamalarida (jumladan, til ta'limi ilmining o`axonlaridan biri bo`lgan muhtaram ustoz Yo`ldosh Abdullayev tomonidan) bayon etilganidek, ta'lim usuli (didaktik tushuncha) va bilim hosil qilish, hukm chiqarish (gnoseologik, falsafiy-mantiqiy tushuncha) usullarini aralashtirish oqibatimi? Bugun amaliyo`da bo`lgan va takomollashtirilgan ko`rinishda ham e'lon etilgan ushbu dasturning [8, 10-23] bosh muallaifi sifatida ta'lim usuli nega induktiv deb dasturda gnoseologik-logik (falsafiy) atama bilan nomlanganligi sababini sharhlamoqchiman.

Ma'lumki, bir o`quv predmetini ta'limning turli bosqichlarida o`ganish hech qachon bitta usul bilan amalga oshirilishi mumkin emas [Qar. 2; 6], hatto bir soatlik dars davomida o`qituvchi bir necha usullardan foydalanadi. Shuning uchun, odatda, o`quv dasturlarida ta'lim usuli ko`rsatilmaydi. Lekin bu bizning dasturimizda usul ham ajratilgan [10,59], ham ikki o`rinda ? 59- 62- va 64- 68-betlarda alohida sharhlangan, yana mavzularni sinfda o`tishda ham o`z aksini topgan. Buning boisi shundaki, sobiq SSSR davrida ta'lim usuli asosan reproduktiv ko`rgazmali bayon bo`lib, muammoli va tadqiqiy usullar qo`shimcha (yordamchi) yo`llar edi, xolos [6]. Ona (o`zbek) tili ta'limida ham shu usul ? reproduktiv ko`rgazmali bayon hukmron edi, darsliklar ham, asosan, shu usulga mo`ljallab tuzilgan va o`qituvchilarimiz boshqacha ishlashni deyarli bilmas edilar.

1988-yilda sobiq SSSR Maorif Ministri S.G.Shcherbakov ta'lim usulining qotib qolganligi ta'lim jarayonining inqiroziga, uning davrdan uzilib qolishiga sabab bo`lganligini ochiq-oydin tan olgan edi [13]. Shuning uchun ilk ko`rinishda 1990-yilda "Induktiv" ramzi bilan muhokamaga chiqarilgan bugungi dastur asosida [11; 12] ta'lim usuliga oid bo`limlar va sharhlar ajratilgan edi; asosiy diqqat nimani emas, qanday o`qitishga, o`quvchiga bilim berishga emas, o`quvchining bilim olishiga va o`quvchini ta'lim obyektidan ta'lim subyektiga aylantirishga qaratilgan edi. Bunday ta'lim usuli o`sha davrda SSSR miqiyosida g`ayrioddiy, favqulodda edi [3], chunki u farmonbardor bilimdon ijrochini emas, mustaqil fikrli ijodkor va tadbirkorni ? ijodiy tafakkur sohibini yetishtirishga qaratilgan edi. Bu asosda va bugungi dasturda ta'lim usulining muayyan voqelanishi tavsifida berilgan sharh va o`rganishni, dars jarayonini tashkil etishga bag`ishlangan tavsif, bosqichlar mohiyatan ongli (kognitiv) verbal-pragmatik ta'lim usuli omillari ? yo`1-yo`riqlari edi [qar.5 ; 7].

Kognitivizm (onglilik, bilim asosida faoliyat ko`rsatish, shaxsiy faollik va ijod) [1] va pragmatizm (amaliylik, amaliy tatbiq) jahon pedagogikasi hamda psixologiyasida bugunda tan olingan ilmiy-didaktik asoslar bo`lgani holda nega dasturda ular eslatib o`tilmagan va dabdurustdan ta'lim usuli unduktiv deb atalgan degan savol tug`ilishi tabiiy. Buning sababi shundaki, o`sha davrlarda kognitivizm ham, pragmatizm ham "burjua fani", "sovet tuzumi va tizimi uchun yot, zararli ta'limot" deb to`la-tokis inkor etilar, ta'lim o`choqlarida maktablardagi "Jamiyatshunoslik" o`quv predmetidan boshlab nazariy-falsafiy tadqiqotlargacha inkor etilib, so`kib, tahqirlanib kelinar edi. O`z-o`zidan ma'lumki, ongi bunday nigilistik qarashlar bilan shakllangan jamiyatga kognitivizm va pragmatizm atamalarini eslatish dastur va yo`nalishni barbod etish bilan teng edi. Sovet fani yoqtirmagan narsasini inkor etardi, xolos va uni chuqur o`ganishga yo`l qo`ymasdi. Shuning uchun sovet davrida hatto yetuk olimlar ham ko`p hollarda nimani va nima uchun inkor etayotganlarini (jumladan, kognitivizmning mohiyati nimada, pragmatik Falsafa lug`ati pragmatizmga bergan ta'rifiga e'tibor bering: Прагматизм… широко распространенное субъективно-идеалистическое направление в современной буржуазной философии. Философский словарь. Под ред. М.М.Розенталя. М.ИПЛ.1968.C285. yondashish nimadan iborat va nimasi yomon ekanligini) uqmas, tushunmas edilar, chunki inkor etayotgan narsalarining ichiga kirish, uni chuqur o`ganish imkoniyaiga ega emas edilar, ya'ni uni bilmas, o`ganmagan edilar. Shuning uchun usulning nomini bermay, o`zini bemalol beraverish mumkin edi. Dasturda biz ham shunday yo`l tutdik; bu dasturda o`z aksini topgan ta'lim usuli o`sha davrlarda so`kib va inkor etib kelinayotgan kognitiv-pragmatik usullar majmuasi ekanligini "daho"lar sezmas edilar.

Ta'lim usuli, uning bilan birga ta'lim maqsadi (u kognitivlikdan kelib chiqadi, yoinki ijodiy tafakkur sohibini yetishtirish kognitiv yondashsishni talab etadi) va ta'lim maznumi (u pragmatizmdan kelib chiqadi) o`quvchilarga ham, o`qituvchilarga ham ma'qul bo`ldi va qabul qilindi, pirovard oqibatda Davlat hujjatida - "Ta'lim to`g`risida”gi Qonunda o`z aksini topdi ? hozirgi kunda O`zbekistonimiz jahonda ijodkor shaxs tarbiyasini o`z qonunlarida rasmiylashtirgan yagona davlatdir.

Endi induktiv atamasi haqida. Induksiya bilim h o s i 1 q i 1 i sh yo`laridan biri ekan, maqsadi bilim b e r i sh emas, bilim o 1 i sh, bilim hosil qilish bo`lgach, usulning nomi unga da'vat qilib tursa, hech yomon joyi yo`q ? nurun alo nur (nur ustiga nur). Tarixan falsafiy-mantiqiy atama bo`lgan induksiya bugun o`zbek milliy didaktikasida ta'lim usullaridan biri sifatida yangi mazmun kashf etdi va didaktik adabiyotlarga kirib bormoqda [9], shuning uchun bugun ? kognitivtivz va pragmatizm atamalaridan hayiqmaydigan davrda ? ona tili ta'limida o`ziga xos ma'no va qiymat kashf etgan atamadan qaytishga hojat bo`lmasa kerak. Bundan tashqari bu atama (induktiv usul) ongli (kognitiv) verbal-pragmatik usul nomidan ko`ra ancha qisqa va qulay. Shuning uchun o`zgartirishga hojat yo`qdir.

So`z oxirida shuni aytish lozimki, sovet davrida ta'lim amaliyo`ida bo`lgan metodlardan biz induktiv deb atagan usul psixodidakt akademik V.Davidov tomonidan ishlangan muammoli talim yo`llariga yaqin turadi [4]. Lekin muammoli ta'lim ayrim mavzularni o`rganish (o`tish) jarayonidagina qo`llanilishi mumkin degan aqida ham bor edi. Shu bois uni talimning bosh, asosiy usuli mavqeiga chiqarish o`sha davrda mumkin emas edi. Mana shu sabablar bilan istiqlol davri o`zbek didaktikasida yangi tushuncha va atama ? ta'limning unduktiv usuli shakllandi va ommalashdi.

Adabiyotlar

1.Ausubel D.P. Educational Psychology. A Cognitive View.? N.Y. 1968.

2.Бабанский Ю.К., Поташник М.М. Оптимизация педагогического процесса (в вопросах и ответах). ? Киев: Радянська школа, 1984.

3.Гулямов А.К. Методика развития учебно-познавательной активности учащихся в процессе преподавания родного (узбекского) языка. АДД. Т.: ТашГПИ, 1991.

4.Давыдов В.В. Виды общения в обучении. ? М.: Педагогика, 1972.

5.Жабборов А., Неъматова Г. Она тили таълимида когнитив психология, вербал таълим ва ижодкор шахс масаласи // Тил ва адабиёт таълими.- Тошкент, 2001. - №6.

6.Лернер И.Я., Скаткин М.Н. О методах обучения. ? М.:/Ж. Сов. педагогика. - №4. - 1979.

7.Неъматов ?., Неъматова Г. Она тили таълими ва ижодий тафаккур со?иби. // Ж.Филологик тад?и?отлар - Тошкент, 2003. - №3

8.0na tilidan takomillashtirilgan o`quv dasturi.//J. Til va adabiyot ta'limi. - Тошкент, 2005. 4-son.

9.Рози?ов О., О?аев C., Ма?мудов М., Адизов Б. Дидактика. - Тошкент: Фан, 1997.

10.Умумий ўpтa таълимнинг давлат таълим стандарти ва ў?ув дастурлари. Она тили. Адабиёт. Ўзбек тили./Таълим тара??иёти. ЎзР Хал? таълими вазирлиги ахборотномаси. 1999. 1-махсус сон. - Тошкент,: Шар?. 1999.

11. «Ўзбек тили»дан программа лойи?алари "Индуктив"."Ўзбек тили" доимий конференциясида му?окама учун материаллар.1-?исм. - Тошкент: XTM PЫMM, 1990.

12.Ўзбек тили. Ўзбек мактабларининг V-1Х синфлари учун она тилидан программа. Тузувчилар: ?.Неъматов, А.?уломов. - Бухоро, 1990.

13.Щербаков С.Г. Неотложные задачи науки и практики // Ж. Сов. Педагогика, 1988. - №2.

ОНА ТИЛИ ТАЪЛИМИ: ДАРСЛИК, Ў?УВ ТОПШИРИ?ЛАРИ ВА ОНА ТИЛИ ТАЪЛИМИ МА?САДИ

Д.Йўлдошева - БухДУ

Маълумки, таълим ма?сади ижтимоий буюртма сифатида ?укумат ?арор, буйру? ва кўрсатмаларида акс этади. Таълим мазмуни, уни ўзида ифодалаган ў?ув воситалари эса таълим ма?садига мувофи? равишда мутахассислар томонидан танланади. Бу эса ў?ув-билув жараёнига янги педагогик технологияларни татби? этишни та?озо ?илади. Муайян ў?ув предметидан тузиладиган дарслик янги педагогик технологияларни ?ўллашда му?им а?амиятга эга. Зероки, ў?ув дастури асосида тузилган дарслик таълим мазмунини акс эттирувчи ў?ув материали, унинг ў?увчи томонидан ўзлаштирилиш усуллари, ў?увчи ва ў?итувчи учун зарур ?исобланган та?лил, умумлаштириш учун материал, ў?ув материаллари мазмунини уй?унлаштирувчи ?онуниятларни ўз ичига олади. Дарслик - таълим олувчи учун маълум ми?дордаги билимларни, малака, кўникма, одатларни ўзига сингдиришга мўлжалланган манба. Аммо фа?ат дарслик билан ишлаш том маънодаги ижодий тафаккурни шакллантириш ва ривожлантиришга тўс?инлик ?илади.

Масалан, она тили дарсликларида бериладиган ў?ув топшири?лари ў?увчининг муста?ил изланиши учун йўлланмалар берганда, уларнинг ахборот банкларига доимий э?тиёжини ?ондирганда, ижодий фаолиятга ундагандагина она тили таълими ма?садига мувофи? келиши мумкин. Шунинг учун она тили дарслиги билан она тили дарслари давомида ў?увчи бажариши назарда тутилган топшири?лар тизими ва зарурий ў?ув материалини аралаштирмаслик лозим. Биз дарслик деганда, мавзу тал?ини, ў?ув материали, ў?увчи бажариши лозим бўлган маш?, масала, топшири?лар тизимини ўз ичига олган мажмуани тушунамиз. Она тили таълими ма?садини во?елантиришга, яъни ?а?и?ий ижодий тафаккур со?ибини шакллантириш ва ривожлантиришга мўлжалланган дарслик бугунги кунда мавжуд бўлган дарсликлардан фар? ?илиши лозим. Таълимнинг янги ма?садига эришиш янги типдаги дарсликларни та?озо ?илади. Демак, таълимнинг янги ма?садига эришиш учун янги типдаги дарсликлар зарур. Ижодий тафаккур со?ибини шакллантириш учун ў?ув материали дарслик материалларидан анча кенг бўлиши талаб этилади. Жумладан, она тилидан дарсликлар ў?увчиларга хилма-хил лу?атлардан (ахборот банкларидан), ?омуслардан, маълумотнома (справочник)лардан, мактабда ў?итиладиган бош?а ў?ув предметлари бўйича олган билимлари ва маълумотларидан, тажрибали кишилар (ў?увчиларнинг я?инлари)дан ?ўшимча материал олишга, бу - дарсликда берилмаган материал устида ижодий ишлар тизимини лойи?алаштирган та?дирдагина кўзлаган ма?садига эриша олади. Ў?итувчи дарсликда берилмаган материаллар ?исобидан ?ар бир дарсда ўтиладиган ў?ув матералларини кенгайтирган ?олда ў?ув-билув жараёнини лойи?алаштириши керак. Бундай дарсликлар ёрдамида тадбиркор, ахборот манбаларини чу?ур биладиган, ундан ўзига керакли маълумотларни тез топа оладиган, булардан ўзи яшаб турган муайян шароит учун энг ?улай ва серунумидан фойдалана оладиган фаол шахсни етиштириш имконини беради. Шунинг учун янги дарсликлар маш?лар, масалалар, ?оидалар ёки аксиомалар мажмуасидан эмас, балки ў?ув топшири?лари тизимидан иборат бўлмо?и керак.

Бунинг учун, энг аввало, таълим ма?садига мос келадиган янги таълим мазмунини мукаммаллаштириш, у хал?имизнинг тарихий, ?аётий тажрибалари, илмий-маънавий мероси, фан-техника юту?лари, жамият ?аёти, ишлаб чи?ариш имкониятларини ўзида мужассамлаштириши керак. Том маънода, таълим мазмунида ижтимоий буюртма ?амда таълим ма?сади ўз ифодасини топмо?и лозим. Чунончи, она тили ва адабиёт дарсларида муосир ўзбек адабиётининг 1970-1980 ва 2000-2003 йилларда яратилган намуналари лексикаси устида ишлаш, Европа тилларидан кирган сўзлар манбалари ?амда хусусиятларини ани?лаш топшири?и (масалан, дарсдан таш?ари она тили ва адабиёт тўгаракларида) топширилса, ў?увчилар, биринчидан, шўро даври адабиётида ?ўлланилган жуда кўп сўзларнинг, масалан, область, район, ОблОНО, РайОНО, комсомол, коммунист, партбюро, компартия кабиларнинг орти?чалигини, кундалик нут?да бу сўзларга э?тиёж йў?лигини, бу сўзлар давр та?озоси билан ўзбек тилига кириб келганлигин ва ижтимоий тузум ўзгаргач, истеъмолдан чи??анлигини билиб оладилар. Шунингдек, Миллий исти?лол ўзбек хал?ига ўзлигини таниш ва танитиш имкониятини яратиб берганлигига ишонч ?осил ?иладилар. Ёки 2000-2003 йилларда яратилган асарлар лексикаси та?лили натижасида ўзбек хал?и жа?оннинг ил?ор давлатлари билан ало?аси тў?ридан-тў?ри амалга оширилганлигини ?ис этадилар. ?озирги кунда ўзбек хал?ининг тили ?амда давлати ?атор Европа давлатлари билан бевосита ижтимоий, и?тисодий ва маданий муносабатга киришаётганлиги, бу давлатларнинг асосий тилидан кириб келган ?амда кенг ?ўлланилаётган жуда кўп масалан, безнес, компьютер, файл, сайт, маркетинг, менежер, брокер, диск….., муассаса, ташкилот, фирма ?амда компания номлари: «Коском», «Унител», «Парвина»…, машина номлари: «Нексия», «Тико», «Дамас», «Лемузин», «Хундай», «Форд», ози?-ов?ат ма?сулотлари номлари: хотдог, чизбургер, снекерс…. каби сўзлар та?лили мисолида билиб оладилар.

Асосан она тили ва адабиёт ў?ув предметлари ёрдамида ў?увчиларда ижодий-интеллектуал кўникмалар ?осил ?илинади. Масалан, маълум бир бадиий асарни ўрганиш, муста?ил ў?иш асосида унинг асосий ?а?рамонлари характерини, уларнинг фаолияти ва ички оламини тавсифлаш топшири?и дарсликдаги бадиий тимсоллар тавсифини ў?иб ёдлашдан кўра кўпро? самара беради. Ёки она тили дарсларида муайян умумийликка эга бўлган 2-3 сўзни бериб, бундай сўзлар тизимини давом эттириш, чунончи, 1) шафтоли, нок, ………/ мевалар номини ифодаловчи сўзлар/, 2) ?илол, шамс, юлдуз,………/ осмон жисмлари номини ифодаловчи сўзлар/, 3) ?итъа, фард,……./ назмий асар турларини ифодаловчи сўзлар / ва ?. 4) уядош сўзлар ?аторини тўлдириш: а) пушти…………..?ирмизи, б) имилламо?…елмо?, в) амаки………….бобо каби топшири?лар ў?увчиларнинг а?лий, манти?ий фаолиятини ривожлантириш билан бир ?аторда уларда ижодкорлик кўникмаларини шакллантиришга хизмат ?илади.

Она тили ў?ув предмети мазмунини лойи?алашда биринчи навбатда таълимнинг умумий ма?сади кейин эса она тили ў?ув предметининг умумий ва хусусий ма?садларига асосланиш лозим. Бунда ?ар бир мутахассис, жумладан, му?тарам ў?итувчиларимиз она тили таълими ма?садини тў?ри рўёбга чи?ариш учун таълимнинг бош ма?сади ва ў?ув жараёнининг хусусий ма?садларини ани? билишлари талаб этилади. Акс ?олда таълим ма?сади билан унинг мазмуни орасидаги мувозанат йў?олади. Таълим ма?сади билан унинг мазмуни орасидаги мутаносибликни таъминлаш учун муайян дидактик ?онуниятлар, жумладан, ў?увчи шахсини узлуксиз ривожлантириш, уни ?ўллаб ?увватлаш тамойилларига ?ам амал ?илиш талаб этилади. Бунда, айни?са, ў?увчини ?ар томонлама ?ўллаб ?увватлашга эришиш му?им а?амиятга эга.

ЭЛБЕК ИЛМИЙ АСАРЛАРИНИНГ ЎЗБЕК ТИЛШУНОСЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДАГИ А?АМИЯТИ

Ё.Саидов, Т.?одиров - БухДУ

Она тили таълими фидойиси Элбекнинг 1921 йилда «Ёзув йўллари» номли ?ўлланма-дастури нашр этилди. ?ўлланма 2-4-синф ў?итувчи ва ў?увчилари учун мўлжалланган бўлиб, унда имло ?оидалари ихчам ва тушунарли тарзда ифодаланган. Ў?увчилар билимини муста?камлаш учун ?ар бир имло ?оидасидан сўнг савол ва топшири?лар берилган. Адибнинг ўзи ушбу асарини «сабо?лик» деб атайди.

?ўлланма - дастур «Бир-икки сўз» («Кириш») ва «Сўнг» («Сўнг сўз»)дан таш?ари ўн бир «сабо?» (дарс)ни ўз ичига олган. «Кириш»да Элбек ?ўлланмани ёзишдан кўзлаган ма?сад-муддаосини баён этган. У бу хусусда шундай ёзади: «Элимизда шу кунгача «ёзув йўллари» йў?лигидан ёзувларимиз бир турли ёзилмасдан, ?ар кимнинг ёз?ичи истаган ё??а бурилиб, истаган йўл билан кеткан ва шул йўл ор?асида бир неча турли йўлсиз ёзувлар юзага чи?иб ?ол?он эди. Бу йўлсиз ёзувларни бир тў?ри йўлга солиб, бир негиздир йўсин ости?а олмо? керакмиди»11 Элбек. Ёзув йўллари //Танланган асарлар. -Т., Шар?. 1999. -Б., 274.

Аёнки, мазкур илмий-услубий ?ўлланмадан сал аввалро? «Чи?атой гурунги» аъзолари томонидан тў?ри ёзув, имло ?оидалари бўйича «Билим йўллари» номли дарслик нашр этилган эди. Элбекнинг ?айд этишича, шу дарслик туфайли ёзув, имло анча яхшиланган. «Биро? 21-йил бошинда бўл?он тил-имло ?урултойи сўнгида имломиз?а яна янгиликлар ?ўшулди. Шунинг билан «Билим йўллари»даги кўрсатилган негизларнинг бир ози ўнгарди…

Шунинг учун мен ушбу ?ўлин?издо?и битик (китоб)чани янги йўлда ?урултой тў?тами (?арори)га мослаб ёздим»22 Ўша асар. -Б. 274..

Адибнинг ушбу фикридан англашиладики, «Чи?атой гурунги» аъзолари ташаббуси билан ва Маориф комиссарлиги томонидан 1921 йилнинг бошида Тошкентда ташкил этилган Тил ва имло ?урултойида имло асосларига муайян янгиликлар киритилади. Маълумки, мазкур ?урултойда, асосан, алифбо-имло масаласи кўриб чи?илади ?амда эски алифбо-имло расман исло? этилади.

Элбек мазкур ?ўлланмасини ана шу ?урултой ?арорлари талабидан келиб чи?иб ёзган. ?ўлланма ўн бир сабо?дан иборатлигини айтиб ўтган эдик. Уларда «товишли?лар (?арфлар)», «товишли? чўз?илари (?арф ?адлари)», сўз, «сўз бўлаги» (бў?ин), «?алин ва ингичка чўз?илар» (?атти? ва юмшо? унлилар), «туташ ва узи? товишли?лар» (мунфасил ва муттасил ?арфлар) «?ўшимчалар», «?ўшимчаларнинг ёзилишлари», «Товишли?ларнинг ўзгаришлари», имло ?оидалари хусусида ба?с юритилган, маълумот, шар? ва изо? берилган.

«Сўнгсўз»да Элбекнинг ёт сўзлар имлосига оид ну?таи назари ва тавсиялари ўрин олган. Унинг фикрича, биринчидан, барча ёт сўзлар, чунончи арабча, форсча ўзлашма сўзлар ёзувда ўзбек тилининг товуш тизими учун ?ўлланадиган ?арфлар билан ифодаланиши керак. Бош?ача тарзда айтганда, ёт сўзларнинг, хусусан, арабча ўзлашма сўзларнинг график ?иёфасида мавжуд бўлган «зод», «из?и», «зол» ?арфлари з билан, «сод», «се» ?арфлари с билан ёзилиши лозим. Элбек бу ?а?да шундай фикрни илгари суради: «Тилимиз орасига ?отишиб ?ол?он ёт сўзларни ёз?он чо?имизда бутунлай ўз товишли?ларимиз билан ёзмо?имиз керакдир».Элбек «товишли?» деганда ?арф тушунчасини назарда тутган.

Иккинчидан ёт сўзларни ўзбек тилининг фонетик ?урилиши хусусиятлари ва туркий тиллар табиатига тегишли сингармонизм ?онуниятларидан келиб чи?иб, унниг о?ангини эътиборга олиб ёзиш шарт.

Учинчидан, ёт сўзларни талаффузга мослаб ёзиш лозим. Адиб имло ?оидаларига «монелик» ?иладиган айрим ёт сўзлар ўрнига умумтуркий ?атламга оид лексик бирликларни «охтариб топиш»ни ва уларни ?ўллашни тавсия этади. «Ёзувимизнинг ораси?а кириб олиб бизга тузган ?оидамиз ё?индан монеликлар бератур?он сўзларнинг ўрни?а ўз сўзимизни охтариб топмо?имиз тегишдир.

Мисол учун, китоб деб ?оида?а тескари ёзиб ?ийналганча «битик» сўзин ишлатсак, ?ийинликдан ?утилишимиз?а анчагина йўл топиладир», - деб ёзади Элбек. Тилшунос олим Элбекнинг ушбу асарлари ўзбек лингвистикаси ва таълимшунослиги тарихида она тили фани бўйича яратилган дастлабки ў?ув-услубий ?ўллнма-дастурлардан бири эканлиги билан а?амиятлидир. Бу асар 20-йиллар ўзбек тилшунослиги ва мактаб таълими тизими ривожини таъминлашда му?им восита бўлди, десак хато ?илмаган бўламиз.

Элбекнинг лингвистик меросини та?лил этиш натижалари ?уйидаги хулосаларга келишга имкон берди:

- Элбекнинг барча асарлари мазмунида бир неча асрлардан бери ёт тиллар таъсирига тушиб ?олган она (ўзбек) тилинниг ижтимоийсиёсий нуфузи, мав?еини тиклаш, юксалтириш; уни эъзозлаш, ?адрлаш, ?ар доим миллат тушунчаси билан узвий бо?лаш, унга миллий маънавиятнинг таркибий ?исми сифатида ?араш фикри устувордир;

- Элбек миллатни яхлит шакллантиришда му?им восита ва асос бўлувчи ягона ўзбек адабий тилини яратиш учун ?аракат ?илди, уни софлаштириш, соддалаштириш ?амда такомиллаштириш йўлида бе?иёс фидойилик кўрсатди. Она тили та?дирини ўз та?дири билан чамбарча бо?лади ва унга умрининг охиригача садо?ат билан хизмат ?илди;

- Элбек таълим-тарбия тизими асосини ташкил этувчи таълим ма?сади, унинг мазмуни, вазифаси, усуллари ва воситаларини тубдан ўзгартириш, янгилаш, замонавийлаштириш, дунёвийлаштиришга уринди. Унинг мактабда болаларга она (ўзбек) тилида таълим бериш лозимлиги хусусидаги исло?ий фикр-?оялари ўз даври учун ин?илобий ?одиса ва му?им а?амиятга эга эди;

- Элбек ўзбек тили масалалалрини теран англаган. Яратган ?ар бир назариясини ижтимоий ?аётда амалий тадби? этишга, текшириш ва синовдан ўтказишга ?аракат ?илди;

- Элбек ўзбек тили лу?авий бирликларга жуда бой эканлигини ?ам назарий, ?ам амалий жи?атдан асослаб берди;

- Элбек нафа?ат ўзбек тилшунослигида, балки, туркийшуносликда илк тарихий изо?ли лу?атларни яратди. Булар ўзбек лексикографияси тара??иётига асос бўлди;

- Элбек янги имло ?оидаларини ишлаб чи?ди, унинг соддалиги, пухталиги, ихчамлиги йўлида курашди. Энг му?ими, ўзбек тилининг хусусият - табиатидан келиб чи?иб, имло ?оидаларини яратди. Талаффуз ва ёзувни мувофи?лаштириш, муштараклаштириш ва мутаносиблаштириш тамойилига хайрихо?лик билдирди ва уни изчиллик билан тар?иб этди, ўзбек тилининг тў?ри ёзув ?оидаларини ишлаб чи?ишда фонетик тамойилга амал ?илди.

- Элбек терминлар масаласида тил софлигига ало?ида ди??ат-эътибор ?аратди. Ўзбек терминологияси тизимини тилнинг ўз ички манбалари ва имкониятларидан кенг фойдаланган ?олда янги терминлар билан бойитди.

Умуман олганда, Элбек ўзининг сер?ирра ва салмо?ли илмий-услубий мероси билан ўзбек тилшунослиги ?амда таълимшунослиги тара??иётига муносиб ?исса ?ўшди.

БОТУ ШЕЪРИЯТИДАГИ МЕТАФОРАЛАР ХУСУСИДА

Саидов Ё.С. - БухДУ

Нут?нинг тасвирийлиги, таъсирчанлигини таъминлашга кўмаклашадиган воситаларнинг му?имларидан бири метафораларда хал?нинг маданияти, а?л-заковати ва бадиий тафаккури мужассамланган бўлади. Унда хал?нинг ишлаб чи?ариш, ижтимоий ва маънавий ?аётида ?ўлга киритган юту?лари мажмуи, яъни маданияти ўз ифодасини топади.

Юксак маънавий маданиятга эга бўлган аждодларимизнинг фикрни образли ифодалашга, сўзни ўз маъносидан таш?ари кўчма маънода ?ўллашга ва бу ор?али ру?ий-?иссий ?олатларини ани?, ёр?ин, ихчам, таъсирчан тарзда баён этишга ?аракат ?илганлиги ?еч кимга сир эмас. Айни?са, бу борада мумтоз адибларимизнинг саъй-?аракат ва хизматлари ди??ат-эътиборга моликдир. Улар бадиий адабиёт намуналарида - у хо? поэтик асарларда бўлсин, хо? прозаик асарларда бўлсин - метафорик кўчимлардан, бир томондан, маданият со?асида эришилган юту?лар мажмуини ифодалаш, иккинчи томондан, китобхонларнинг маънавий олами, бадиий - эстетик тафаккурини янада бойитиш ма?садида кенг ва ма?орат билан фойдаланишган.

Шу маънода ўзбек хал?ининг оташин шоири Ма?муд ?одиев -Боту (1904-1938) ?ам маданиятнинг бир кўриниши ва образли тасвир воситаси ?исобланган метафоралардан ўзига хос тарзда, ани? ма?садларни кўзлаб фойдаланган мумтоз ижодкорлардан биридир. Унинг шеъриятида анъанавий (умумий) метафоралар ?ам, хусусий -муаллиф (индивидуал) метафоралари ?ам мавжуд бўлиб, улар жуда катта ма?орат билан ?ўлланган. Аёнки, мумтоз адабиётимизда гўзал ма?буба, ёрга нисбатан малак, фаришта, пари, нигор, гул каби сўзларни кўчма маънода ?ўллаш ор?али истиора санъати во?елантирилган. Бу каби анъанавий метафоралардан Боту ?ам унумли фойдаланган. Чунончи, унинг

?айси то?да, ?айси бо?да, ?айси чо?да сайр этар,

Эрка кўнгил эркини тун-кун ?ўри?ловчи малак?

байтидаги “малак” сўзи метафора бўлиб, у кўчма маънода “гўзал аёл, нозанин” семемасини ифодалайди.

Шоирнинг

Чин эрк кулган ўлкада, ?ўзим, ўсиб турасан,

Янги гўзал дунёни, албатта, сен кўрасан

байтида «суюкли фарзанд, бола» маъноси «?ўзим» сўзи воситасида берилган.

Боту шеъриятида яна “тулки”, “бургут”, “арслон” каби анъанавий метафоралар ?ўлланилган бўлиб, бу лексемаларда “айёр одам”, “йирт?ич, ёвуз одам”, “ба?одир, забардаст, довюрак одам” семемалари ифодаланган. Шоир мазкур метафораларнинг ихчамлиги, сер?ирралиги, энг му?ими, хал? тилида кенг тар?алганлигини эътиборга олиб, уларни ўз шеърлари тилида кўп ?ўллаган ва улар воситасида асарларининг бадииятини, эстетик ?ийматини оширишга маълум даражада эришган.

Истеъдодли шоир Боту шеъриятида унинг ўзигагина хос бўлган хусусий - муаллиф метафоралари ?ам талайгина. Ўзбек тилининг хусусият ва имкониятларини теран англаган шоир ифода ма?садига мувофи? янги метафораларни яратади ?амда шу тари?а тасвирнинг экспрессивлигини оширишга мувофи? бўлади. Мумтоз адабиётда гул ало?ида поэтик образ сифатида такомил топганлигини ва у ор?али ма?буба, маъшу?ага нисбат берилганлигини ю?орида айтиб ўтган эдик. Боту ?ам анъанавий тарзда давом этиб келган ана шу метафорик образдан гўзал бадиий лав?алар яратишда самарали фойдаланган. Шунингдек, унинг шеъриятида мазкур форсча - тожикча сўзнинг му?обили, умумтуркий лексикага оид чечак сўзининг метафорик ?ўлланиши ?ам кўп учрайди. Масалан,

?ора турмуш чангалидан ?утулиб,

Эрк чечагин та?а олган кучли ?из

байтидаги мав?ум тушунча ифодаловчи “эрк” сўзига ани? нарса номини англатувчи “чечак” оти ?ўшилиб истиора ?осил ?илинган. ?ар икки сўз ўртасида ташби? маъносидаги муносабат мавжуд. Шоир му?аддас тушунчалар - эрк, озодлик, ?урликни чечакка яширин ?иёслайди ва бу билан ўзига хос метафорик образни яратади.

Умуман олганда, Боту тал?ин ранг-баранглигига, тасаввур ёр?инлигига, бадиий мушо?ада сер?ирралигига асосу омил бўлувчи поэтик метафоралардан жуда катта ма?орат билан фойдаланган.

ЧЎЛПОН ШЕЪРИЯТИ ВА ЛУ?АТЛАРДАГИ АЙРИМ ОМОНИМЛАРНИНГ ?ИЁСИЙ ТА?ЛИЛИ

Саидов, Ибодова Н. - БухДУ

Хал?имизнинг энг севимли фарзанди, исти?лол учун борли?ини фидо этган буюк шоир ва адиб Абдул?амид Чўлпон ХХ аср ўзбек адабиётини янги бир по?онага кўтарибгина ?олмай балки ўзбек адабий тилининг шаклланиши, равна? топишига ?ам улкан ?исса ?ўшди.

Шоир ўз асарларининг бадиий ?иймати таъсир кучини ошириш учун турли йўл ва воситаларни излаган. Аёнки, шар? назмида, чунончи, ўзбек шеъриятида омонимлар му?им а?амият касб этади. Шаклан бир хил, биро? бош?а-бош?а маъноларни ифодаловчи сўз (омоним)лар шеъриятда нозик сўз ўйинларини ишлатишга, сўзларнинг о?ангдошлигини оширишга, ?офияларни тугал во?елантиришга кенг имкон беради. Улар муайян фикр, лав?а ёки тимсолни таъсирчан ифодалашнинг му?им воситаларидан бири саналади. Омонимларнинг ана шу хусусиятларини теран англаган Чўлпон ўз шеърияти тилини яратишда улардан ўта мо?ирлик билан фойдаланган.

Ўзбек тили шаклдош сўзларга ни?оятда бой. Жумладан, умумтуркий ?атламга оид ой сўзи шундай лу?авий бирликлар жумласига киради. У ?адимги туркий лу?атларда aj шаклида ифодаланган бўлиб, асосан, учта маънога эгалиги айтилган:

aj I ?уёшдан нур олиб, ё?ду сочувчи самовий жисм.

aj II Астрономик йилнинг ўн иккидан бирига - Ойнинг ?уёш атрофидан бир марта айланиб чи?иш муддатига тенг ва?т, ўлчов бирлиги 30,28,29 ёки 31 кунлик давр.

aj III Хизматкор.11 Древнетюркский словарь Ленинград. Наука, 1969, стр. 25.

?адимги туркий тил лексикасида ?ўлланган ой сўзининг учинчи маъноси (хизматкор) эски ўзбек адабий тилининг дастлабки тара??иёт бос?ичларида истеъмолдан чи??ан. Алишер Навоий бадиий асарларида ой сўзининг учинчи маънода ?ўлланиши кузатилмайди. Англашиладики, у архаиклашган, унинг ўрнига ?атлам ну?таи назардан арабча ва форсча бўлган хизматкор сўзи фаол ?ўлланилган. «Ўзбек тилининг изо?ли лу?ати»да ?ам ой сўзининг, асосан, иккита (1.самовий жинси; 2.ва?т, ўлчов бирлиги) маъно ифодалаши ?айд этилган. Худди шу ?олат Чўлпон шеъриятида ?ам кузатилади. Масалан, унинг

Шафтолида ой нурини кўргач, яна ру?им

Ойлар ўтиб ёш даврига су?лар каби бо?ди

байтидаги биринчи мисрада ?ўлланган «ой» сўзи самовий жисм маъносини, иккинчи мисрада ?ўлланган «ой» сўзи эса ва?т, ўлчов бирлиги маъносини ифодалайди.

Ўзбек тили тарихининг барча тара??иёт бос?ичларида фаол истеъмолда бўлган кўк омоним сўзидан ?ам Чўлпон кенг фойдаланган. Мазкур сўз ?адимги туркий тилда ?уйидаги маъно-тушунчаларни билдирган:11 Ўша лу?ат, 312-бет.

kцk I Осмон коинот.

kцk II 1. Ов?атга солинадиган баъзи илдизли кўкатлар; 2. Асос, негиз, таянч.

kцk III Эрк, эркин, озод, муста?ил.

kцk IV Эгар планкаси ёки эгар тахтачаси.

kцk V Чок, бахя, кўк, тикилган жой; чок чизи?и, чок чизи?.

kцk VI Кўк ранг.

kцk VII Кўзнинг рангдор пардаси (кўк кўз).

kцk VIII ?уш номи.

kцk IX Эркак мушук номи.

kцk X Бирор шахснинг хизмати учун бериладиган ном; унвон.

Алишер Навоий бадиий асарларида эса мазкур шаклдаги сўз воситасида ?уйидаги маънолар ифодаланган:

кўк I 1. Осмон, кўк; 2. Кўк ранг.

кўк II 1. Товушлар мослиги, о?анг, соз; 2. Музикада о?анг, куй.11 Навоий асарлари лу?ати. - Т., 1972, 325-бет.

«Ўзбек тилининг изо?ли лу?ати»да эса кўк сўзи ифодалаган маънолар ?уйидагича изо?ланган:

кўк 1. Тини? осмон рангидаги; мовий, зангори.

2. Ер устида гумбаз шаклида кўриниб турадиган ?аво ?атлами; осмон.

3. Ўсаётган ўт-ўсимлик, ўт-ўлан; майса, кўкат.

4. Кашнич, жанбил, укроп каби ов?атга ?ўшиб ейиладиган резавор ўсимликлар, кўкат.22 Ўзбек тилининг изо?ли лу?ати. Икки томли. I том. -Москва, Рус тили, 1981, 412-бет.

Чўлпон шеърияти тилида кўк омоними ?уйидаги маъноларда ?ўлланган:

кўк I - осмон, кўк:

Кўк юлдузли изсиз эди, ер юлдузи кучсиз, ?ар иккиси кетди.

Кўнглимга я?ин нарсани излаб кеча-кундуз ой-йилларим ўтди;

кўк II - кўк ранг:

Сенинг кўм-кўк тоза юзинг

Кўзга та?ир кўринмайдир;

кўк III - ўт-ўсимлик, кўкат:

Севинчи бер: кўк ялангга

?ора булут чодир ?урди.

кўк IV - кўклам, ба?ор:

Кўкламойим йўлга чи?кан, кўкламойим ?ўз?алган,

Кўк кўйлакнинг битишига, унча кўп ?ам ?олмаган;

кўк I - эрк, эркин, озод, муста?ил, ?урлик:

Сиз дейсизким, мен кўкларни ўйлайман,

Ер бетига сира назар солмайман.

Шеър ру?идан келиб чи?илса, «кўк» бу ўринда исти?лол, миллий озодлик рамзи эканлиги билинади. Ало?ида таъкидлаш ўринлики, Ватан ва хал? эрки, муста?иллиги учун азиз умрини бахшида этган, ўзбек тилини ўз ички имкониятлари асосида бойитишни назарда тутган Чўлпон ?адимги туркий сўзлардан миллий ру?ни уй?отиш воситаси сифатида кенг фойдаланган. Шоирда фикру туй?уларини рамзлар воситасида ифодалашга мойиллик кучли. Буни биргина кўк омонимининг «эрк, эркин, озод, муста?ил, ?урлик» маъносини ?айта истеъмолга киритишга ?аракат ?илганлигидан ?ам англаш мумкин.

Чи+иш келишикли айирув сыз бирикмаларининг лисоний-синтактик +урилиши

Доц. Саида Назарова

Ызбек тили структурал синтаксиси назарий манбаларида щар =андай лисоний-синтактик =олип (ЛС+)нинг риёзий тенгламага ыхшашлиги алла=ачон эътироф этилган [1; 2; 3]. Равшанки, чи=иш келишикли айирув сыз бирикма(СБ)ларини во=елантирувчи [Ич.к ~ Иэ.к.]=СБ ЛС+и щам бундан мустасно эмас. [Ич.к ~ Иэ.к.]=СБ =олипининг тенгликдан чап томонида лисоний-синтактик бирикиш усулини ифодаловчи [Ич.к ~ Иэ.к.] =исми, тенгликдан ынг томонида бирикиш усулининг натижаси сифатида шу бирикиш мащсулини ифодаловчи [CБ] =исми туради. Яъни ЛС+ =уйидагича тенглама кыринишида былади: [Ич.к ~ Иэ.к.]=СБ ЛС+.

Бу ЛС+ =андайдир мавщум шакл ёхуд =урилма эмас, аксинча, ани= ва муайяндир. [Ич.к ~ Иэ.к.]=СБ ЛС+и - ызбек тилида мавжуд [бутун-былак] муносабатини англатган СБларининг щосил былишини лисоний-синтактик =урилиш ну=таи назаридан умумлаштирувчи муайян лисоний бирлик.

Тил тизимидаги исталган тил бирлиги шакл ва мазмун томонларининг ызаро диалектик ало=адорлигидан иборат былади. Кыздан кечираётганимиз [Ич.к~Иэ.к.]=СБ ЛС+и щам лисоний =онуниятга мувофи= шакл ва мазмуннинг диалектик ало=адорлигини акс эттира олади.

[Ич.к~Иэ.к.]=СБ =олипи [бутун-былак] муносабатидаги СБларини юзага чи=аришини тобе былак (ТБ) таркибидаги чи=иш келишиги ва щоким былак (ЩБ) таркибидаги эгалик шакли орасидаги синтактик бирикиш усули щам я==ол ифодалаб туради. [Ич.к] шакли ТБ мав=еида турганлигини, [Иэ.к.] шакли эса ЩБ мав=еини эгаллаганлигини билдиради.

+олипдаги [И] рамзи нут=да ТБ ва ЩБ мав=еида во=елашадиган от, сифат, сон, щаракат номи, сифатдош, олмош туркумларини ихчам тарзда умумлаштириб кырсатади. ТБ таркибидаги [-дан] шакли келишик категориясига тегишлилиги туфайли «кейингига тобелаш» вазифасини бажаради. ЩБ таркибидаги [-и/-си] шакли эса «олдинги сызшаклга ало=адорлигини кырсатиш» вазифасини реаллаштиради. Шаклан [Ич.к] ва [Иэ.к.] =исмларнинг ызаро тобеланишини ифодалаб турган бу морфологик кырсаткичлар кышилаётган лексемалар маъносига щам таъсирини ытказади. Чи=иш келишиги ызи =ышилаётган лу\авий асосда «манба», ани=ро\и, «чи=иш манбаси», «ажралиш манбаси», «=иёслаш манбаси» каби грамматик маъноларни шакллантиради. Эгалик шакли лу\авий асос таркибида «олдинги сызга ало=адор предмет, белги, ми=дор» каби грамматик маъноларни юзага чи=аради. Демак, бу грамматик шакллар ЛС+ мазмунини белгилаш имконига эга. Шундай экан, синтактик =урилма шакли [бутун-былак] муносабатини юзага чи=ариши ща=идаги тасаввуримиз тини=лашиб боради. Айтиш жоизки, [Ич.к~Иэ.к.]=СБ ЛС+и мазмунан [бутун-былак] муносабатини билдиради. Мазкур СБ ЛС+ининг мазмуний имкониятлари щам [бутун- былак] муносабати асосида белгиланади.

Маълумки, [бутун- былак] муносабати синтактик мощиятга эга былиб, нут=да [тыда-=исм], [жинс-тур], [ажратиш-саралаш], [=иёслаш] каби ынлаб маъно муносабатлари ор=али во=елашади ва мазкур маъно муносабатларини =олипда умумлаштиради. [Ич.к~Иэ.к.]=СБ ЛС+ининг =уйидаги нут=ий щосилаларидаги маъноларни =иёслаш асосида бунга ишонч щосил =илиш мумкин. Чунончи:

тухумдан о=и [бутун-былак]

мингдан бири [ми=дорий бутун-былак]

яхшидан яхшиси [ажратиш-саралаш]

=изилдан-=изили [ажратиш-саралаш]

талабадан зыри [жинс-тур]

олмадан =изили [жинс-тур]

йигитлардан ынтаси [тыда-=исм]

ы=иганлардан ярми [тыда-=исм] в.щ.

Кыриниб турибдики, бу ЛС+ хилма-хил маъно муносабатларини юзага чи=аради. Мущими шундаки, санаб ытилган маъно муносабатлари заминида айирув маъноли СБлари, ани=ро\и, чи=иш келишикли айирув СБлари юзага келади. [Ич.к~Иэ.к.]=СБ ЛС+и шакли нут=да ранг-баранг маъно муносабатларини чекланмаган ми=дорда во=елаштира олиши билан ызида шакл ва мазмун томонларининг номутаносиб бо\ланишини тасди=лайди. Демак, тил тизимидаги барча лисоний бирликлар сингари асимметрик дуализм =онуниятига быйсунади [4]. [Ич.к~Иэ.к.]=СБ ЛС+ининг шакл ва мазмун томонларини =иёслаш, улар орасидаги номутаносибликни текширишга уриниш-чи=иш келишикли айирув СБларининг лисоний-синтактик =урилишини тушуниш щамда тушунтиришга йыл излаш, холос. Зеро нут=имиздаги айирув маъноли СБларнинг лисоний-синтактик =урилишини щар томонлама тыли= тад=и= этиш ызбек структурал синтаксисида ыз ечимини кутаётган мущим илмий масаладир.

АДАБИЁТЛАР

1.Неъматов Щ., Сайфуллаева Р., +урбонова М. Ызбек тили структурал синтаксиси асослари. -Т., 1999.

2.Менглиев Б. Ызбек тили структур синтаксиси.-+арши, 2003.

3.+урбонова М. Щозирги замон ызбек тили (Содда гап синтаксиси учун материаллар).-Т., 2002.

4.Карцевский С. Об асимметричном дуализме лингвистического знака//В кн. В Звегинцева. История языкознания ХIХ-ХХ веков в очерках и извлечениях. ч.II.-М., 1965 (с.85-90).

Шарипова Мавлуда

ТАШБИ?

Инсон онгидаги бир нарсага хос белги, жараённи ?иёс натижасида бош?а нарсада кўра олиш, тасаввур ?илиш ?обилияти инсоният ижтимоий-и?тисодий, маънавий тадрижи учун улкан имкониятлар берган. Шундай экан, ўхшатиш тафаккурнинг янгиликни ?идириш ва кашф этиш борасидаги энг му?им воситалардан бири ?исобланади. Бирор предметга ба?о бериш, чо?иштириш, ўхшаш томонларини топиш, мана шу топилган предмет ёки ?одиса билан ўрто?лашиш хусусияти бадиий ижоддаги тасвир воситаларидан бири бўлган ўхшатишни келтириб чи?аради. Бадиий тафаккур ?амиша янгилик топиш йўлидан боради. Ўхшатиш мана шу янгиликка элтувчи йўлдир. Ўхшатиш ?одисасига айланган арабий ?арфлар мумтоз адабиётнинг ?азал, рубоий каби ?амда назмий асарларда бадиий тасвир воситаси сифатида му?им ўрин тутади. Ўхшатиш ўзвлари тўрт элементдан ташкил топган. Бу тўрт элемент бир содда гап доирасида ифодаланади. Кичик шакл катта мураккаб мазмун ифодаси учун хизмат ?илади. Бу эса шеърда нарса, ?одиса, мураккаб ?олатларни ихчам, лўнда тасвирлаб, ёр?ин образлар яратиш имконини беради.

Шуни айтиш жоизки, ?ар ?андай ўхшатишнинг асосини ўхшатилган нарса, яъни (ўхшаган нарсага хос хусусиятларнинг рамзий мужассами) ташкил этади. Ўхшатишнинг поэтик ?имматини ?ам ўхшатиш эталони, тимсоли белгилайди. Ўхшатиш тимсоли эса арабий ?арфлар ор?али ифодаланади. Мумтоз адабиётда шу шаклларга ?иёс усули билан ёндашиб, му?им ижтимоий-сиёсий, маърифий-ахло?ий ?ояларни ифодалашда ма?орат билан фойдаланганлар. Алифбодаги тў?ри, эгри, ёйсимон, доирасимон шакллардаги ?арфлардан ани? ухшатишлар яратишда фойдаланилади. Жумладан, маъшуканинг тик ?омати «алиф» ?арфига, эгик ?омати «дол» ?арфига, ?ошлари «йо» ёки «нун» ?арфига, сунбул сочлари «лом» ёки «жим» ?арфига, тишлари «син»га, о?зи «мим» ?арфига, кўзлари эса «айн» ?арфларига ўхшатилган. Бу ?арфий ўхшатишлар ор?али оши? ёки маъшу?анинг кўриниши ани?ро?, таъсирчанро? тасвирлашга эришилган.

Эй алифдек ?оматинг майли бузул?он жон аро,

Ганжи ?уснунг жав?ари бу хотири вайрон аро. ?-с, 81-б.

Эй алифдек ?оматингнинг майли бўзилган жон аро бўлган ёр. ?уснинг хазинасининг гав?ари менинг хотирамдадир.Байтда коматни «алиф» ?арфининг шаклига ўхшатиш ор?али намоён бўлмо?да ва бу алиф жон ичида(МЗд)жойлашгани шоир томонидан эътироф этилаётир.

Ул алифдек ?ад латофат ичра бўлди бирга ўн,

Сифрдек то бўлди онинг зимнида мар?ум о?из. ?-с, 191-б.

?ачонки унинг зимнида о?изнинг сурати чекилса, алифдек ?омати латофат ичида бирга ўн бўлади. Яъни бир ?уснига ўн ?усн ?ўшилади. Алиф ?арф ?амда бир ра?амини ифодалайди. Шунинг учун алифдек ?омат бир бутун сонига, о?из эса нолга ўхшатилган. Бир ёнида ноль пайдо бўлса, ўн ?осил бўлади. Тасвирий восита сифатида ?арф инсон ўзвларидан таш?ари ра?амларга ?ам ўхшатилган. Шоир ?ар бир сўзнинг маъносини чу?ур англаб, сўнг керакли ўринда кучма маънода ишлатган. Бу ?олатни биз метафора йўли билан вужудга келган кўчма маъноли ?арфларнинг услубий ?ўлланишида очи? кўрамиз. Алифдек ?ад бирикмасидаги алиф тў?ри, хушбичим, бир сони, сифрдек о?из бирикмасидаги “сифр” кичкина, айланасимон ноль маъносини ифодалайди. ?ар иккала ра?ам ёнма-ён келтирилса 10 сони ?осил бўлади. Шоир мисралардаги алиф бир, о?из ноль ифодаси ташбе? тарзда 10 сонига ишора ?илмо?да. Бу кўчма маънолар полисемантик сўзлардаги маълум бир семанинг бўрттирилиши натижасида пайдо бўлган. Жумладан, биринчи мисрадаги “алиф” литеронимида тў?ри ва бир ра?ами семаси бўрттирилган бўлиб, унинг ёнидаги сифр ноль ра?ами маъносида ифодаланган. Натижада шоир айтмо?чи бўлган фикрга ?ўшимча экспрессия келиб ?ўшилиб, таъсирчанлик ошган. Алиф лексемасининг кўчма маъноси фа?ат у билан бирга синтагматик муносабатга киришаётган ?ад сўзи таъсирида реаллашмо?да. Демак, контекстуал метафораларнинг маънолари маълум бир контекстдагина ани? бўлади, уларнинг жозибадорлиги ва таъсирчанлиги ?ам худди шу каби контекстда реаллашади. Шу боисдан ?ам бадииятдаги контекстуал метафоралар кўпро? ишлатилган. Бундай метафоралар парадигматик ?олатда полисемантик сўзнинг маълум бир семаси асосида кўчма маъно ?осил ?илган.

Бармо?и ?айрат билаким лаъли хандон ичрадур,

Ул алиф янгли? дурурким филмасал жон ичрадур.

Бармо?и ?айрат билан хандон лаб ичида. У (кўрсатгич бармо?) эса жон ичидаги алиф сингаридир. Хандон лаблар жонга ?иёсланиб, улар орасидаги бармо? эса алиф З?арфига ўхшатилган. Лабларнинг ярми ( М ) «жим» ?арфининг сўз бошидаги кўриниши ва кўрсаткич бармо? «алиф» ёнма-ён ?ўшилиб жон сўзидаги «жиму алиф» МЗга ишора ?илган. Алиф ?арфининг жойлашиш ўрни ўхшатиш воситаси ор?али ифодаланган.

?айда мумкиндур алифдек чи?мо? элдин хоссаким,

Кавн аро олти жи?атдин ?олмишам андо?ки вов. Н-ш 291-б

Алифга ўхшаб элдан чи?иб кетиш ?айда мумкин бўлсин, зеро вовга ўхшаб олти жи?атдан шу куннинг орасида ?олганман. Эл сўзининг ёзилишига ди??ат ?илсакЗнб сўзнинг бошида “алиф”З келган , аммо кейинги ?арф билан бо?ланмаган бўлсада, ундан ажралолмаслигига эл имлосидан «алиф» ажралса,

(нб) - ёлин, ўт, аланга ?осил бўлиши, шунинг учун элдан ажралолмаслигига ишора ?илиб, ?олатини кавн - сўзи имлосида букик ўртада келган, «коф» билан бо?ланган «вов» ?арфи мав?еига ўхшатади. Шоир ?а?рамоннинг ?олатини элЗнб ва кун˜жд сўзларидаги «алиф» ва «вов» ?арфларининг кўриниши ва жойлашиш ўрнига ?иёслайди.

...

Подобные документы

  • Лев Николаевич Толстой – великий писатель. Роман-эпопея "Война и мир". Толстой - тонкий психолог. Многогранность и сложность человеческой личности в главных героях романа. Духовная красота героев Толстого.

    сочинение [6,1 K], добавлен 22.05.2007

  • Исследование места и значения творчества Л.Н. Толстого в мировоззрении мировых писателей, в эстетической системе, возникающей в произведениях картине мира. Влияние романа-эпопеи "Война и мир" на творчество мировых писателей, своеобразие каждого из них.

    дипломная работа [111,2 K], добавлен 02.02.2014

  • А.К. Толстой как драматург. Причины обращения автора к русской истории XVI века. Противопоставление человеческой и исторической правды в трилогии. Основная идея пьесы "Смерть Иоанна Грозного". Борис Годунов в трактовке Толстого. Образ царя Фёдора.

    курсовая работа [42,2 K], добавлен 29.01.2011

  • "Чтоб жить честно". Начало творческого пути. Идейные искания Толстого в конце 50-х - 60-х годах. "Все переворотилось...". Толстой в 70-е годы. "Адвокат 100-миллионного земледельческого народа". Толстой в 80-90-е годы. Толстой - это целый мир.

    реферат [141,9 K], добавлен 26.01.2007

  • Биография Льва Николаевича Толстого как одного из наиболее известных русских писателей и мыслителей, величайших писателей мира. Изучение причины возникновения религиозно-нравственного течения - толстовства. Общение Толстого Л.Н. с другими писателями.

    презентация [293,9 K], добавлен 31.01.2017

  • А.Н. Толстой как русский советский писатель и общественный деятель, граф, автор социально-психологических, исторических и научно-фантастических романов, повестей и рассказов, публицистических произведений. Краткий очерк жизни и творчества Толстого.

    презентация [1006,4 K], добавлен 12.03.2013

  • Историческая тема в творчестве А. Толстого в узком и широком смысле. Усложнение материала в творческом процессе Толстого. Влияние политической системы времени на отображение исторической действительности в прозе и драме. Тема Петра в творчестве писателя.

    реферат [27,0 K], добавлен 17.12.2010

  • Происхождение русского писателя Л.Н. Толстого. Его образование и воспитание. Военная служба на Кавказе. Начало литературного творчества. Семья и дети. Открытие школ для крестьянских детей и преподавание в них. Уход из Ясной поляны, смерть и похороны.

    презентация [2,5 M], добавлен 02.03.2015

  • Происхождение семьи русского писателя Льва Николаевича Толстого. Переезд в Казань, поступление в университет. Лингвистические способности юного Толстого. Военная карьера, выход в отставку. Семейная жизнь писателя. Последние семь дней жизни Толстого.

    презентация [5,8 M], добавлен 28.01.2013

  • Сравнительный подход к изучению русской и татарской литературы ХІХ-ХХ в. Анализ влияния творческой деятельности Толстого на становление татарской культуры. Рассмотрение темы трагического в романах Толстого "Анна Каренина" и Ибрагимова "Молодые сердца".

    реферат [35,0 K], добавлен 14.12.2011

  • Эстетические взгляды Льва Николаевича Толстого конца XIX века. Л.Н. Толстой об искусстве. Художественное мастерство Л.Н. Толстого в романе "Воскресенье". Проблема искусства на страницах романа "Воскресение". Путь духовного развития Нехлюдова.

    курсовая работа [41,6 K], добавлен 24.01.2007

  • Детство, юность и семья Льва Николаевича Толстого. Женитьба графа. Начало его литературной деятельности. Известность романов "Война и мир" и "Анна Каренина". Отношение писателя к церковному вероучению и духовенству. Последнее путешествие графа Толстого.

    презентация [499,0 K], добавлен 09.05.2012

  • Граф Лев Николаевич Толстой - потомственный аристократ и один из наиболее широко известных русских писателей и мыслителей. Московская жизнь юного Толстого. Попытки наладить по новому отношения с крестьянами. Творческое наследие великого писателя.

    презентация [4,1 M], добавлен 05.04.2014

  • Поворотный этап в жизни и творческой деятельности Л. Толстого в 1880-е годы. Состав литературного наследия писателя 1880-1900-х гг. Повесть "Крейцерова соната". Творческие и религиозно-философские искания писателя. Толстой и Горький в г. Ясная Поляна.

    презентация [1,2 M], добавлен 16.10.2012

  • Формирование классической традиции в произведениях XIX века. Тема детства в творчестве Л.Н. Толстого. Социальный аспект детской литературы в творчестве А.И. Куприна. Образ подростка в детской литературе начала ХХ века на примере творчества А.П. Гайдара.

    дипломная работа [83,8 K], добавлен 23.07.2017

  • Детство и отрочество Льва Николаевича Толстого. Служба на Кавказе, участие в Крымской кампании, первый писательский опыт. Успех Толстого в кругу литераторов и за границей. Краткий обзор творчества писателя, его вклад в русское литературное наследие.

    статья [17,0 K], добавлен 12.05.2010

  • Жизнь и творчество Алексея Константиновича Толстого. Юмористически-сатирические стихотворения Толстого против течений ХІХ в. Киевская Русь в его поезии. Пьеса-трилогия "Царь Борис" - психологическое исследование личностей русских царей и народа.

    реферат [27,3 K], добавлен 18.01.2008

  • Л. Толстой как великий русский писатель. Рассмотрение особенностей художественных приемов в публицистическом творчестве русского писателя. Общая характеристика неповторимых шедевров литературы Л. Толстого: "Анна Каренина", "Детство", "Отрочество".

    реферат [28,9 K], добавлен 10.05.2016

  • Мировоззренческое значение творчества великого русского писателя И.А. Бунина. Борьба за чистоту русского языка. Критика модернизма. Создание русского национального характера. Эпопеи о России XX века. И. Бунин - автор книги "Освобождение Толстого".

    реферат [21,0 K], добавлен 10.11.2008

  • Лев Николаевич Толстой как один из наиболее широко известных русских писателей и мыслителей. Салон Анны Павловны Шерер. Речь любимых героев Толстого как их характеристика. Музыкальность голоса как одно из важных качеств и достоинств речи Натальи.

    реферат [13,2 K], добавлен 12.04.2015

Работы в архивах красиво оформлены согласно требованиям ВУЗов и содержат рисунки, диаграммы, формулы и т.д.
PPT, PPTX и PDF-файлы представлены только в архивах.
Рекомендуем скачать работу.